2022 iskoči mi story jedne devojke na koji sam ja napisao neku smešnu poruku na koju mi je ona odgovrila i tako se zezali 2-3 dana. Kaže ona za vikend dolazi u Srbiju na godišnji odmor, nisam znao da je iz Leskovca dok nije pomenula dolazak. Nešto kroz šalu je bilo "eh da si samo bliži video bi ti" sednem u auto i odem za Leskovac slikam joj i pošaljem trenutnu sliku iz Leskovca. Ostala je zatečena nije se dvoumila došla da se upoznamo. Tako smo se par puta viđali kad je ona dolazila vamo. Imao sam jedan neradan period zbog praznika te me je pitala da dođem kod nje u Keln. Došao i verio je. Možda je sve to bilo brzo i spontano ali nama je 3 godine braka 30.11.
Dolazim iz siromašne i disfunkcionalne obitelji. Otac je alkoholičar otkada se brat rodio (8 godina prije mene). Mama ga je ostavila i udala se za čovjeka koji je želio samo nju a ne i nas. Brat i sestra su otišli jer su stariji od mene a ja sam ostala i bila doslovno s njima da im budem sluškinja sve dok nisam napunila 18 godina, kada su mi rekli da se iselim. Nakon godina i godina borbe za preživljavanjem sa 25 godina pronašla sam odličan posao, sa 26 položila vozački, sa 27 kupila novi auto i danas upisala prvu godinu fakulteta. Sve što imam postigla sam sama bez ikoga. Sve što jesam dugujem sebi. Oprostila sam svima njima što su me napustili i ne mogu biti ponosnija na sebe. Zaista nije važno tko su ti roditelji i iz kakve obitelji potičeš.
Saznao sam da me žena vara i saznao i sa kim. Razmišljao sam da joj vratim istom merom ali od šoka i tuge odnos sa bilo kim mi nije ni zadnja rupa na svirali. Problem je u tome što je ona divna majka i stvarno ne zanemaruje dete, mi imamo sasvim skladan brak i oko svega se pomažemo i dogovaramo ali ovo će me zauvek proganjati što je uradila i ne mogu je više gledati istim očima. Dogovorili smo se da se ne razvodimo jer će okolina svašta da brboće i da ovo ostane između nas i u dete sam je zakleo da nikako ne dozvoli jednog dana da ono sazna šta je radila jer ne želim da ono snosi taj teret na kičmi. Da li će da nastavi da se viđa s drugim, šta će da radi uopšte me ne zanima, bitno mi je da sačuvamo dete koje ništa nije krivo.
Zaboravila je rođendan moje mame. Ja sam zaboravio da joj se javim ikad više.
Kada me neko negdje zove ili nešto planiram uvijek kažem dok vidim sa mužem pa ću da javim. On meni ništa ne brani, imam punu slobodu da radim šta hoću i kad hoću, ali prosto prije bilo čega volim da porazgovaram sa njim, da čujem njegove planove, ne smatram to problemom nego poštovanjem. On isto prije nego se bilo šta dogovori uvijek razgovara sa mnom i oboje poštujemo i volimo da čujemo mišljenje jedno od drugog o svemu.
Na dan rođendana koji je bio pre par nedelja sam se odlučio na veoma težak korak u životu. Priznao sam sebi da imam problem sa alkoholom i otišao da potražim stručnu pomoć. Društvo mi je takvo da volimo da sednemo da popijemo. Niko mi se više ne javlja i nemam podršku od njih čak prave i šale na to. Ostala mi je samo porodica koja me podržava i jedan drugar koji nije iz te ekipe koji je pristao da ide sa mnom na terapije i preglede. Jedan ali vredan.
Muž me je ostavio posle 30 godina provedenih zajedno i 21 godine braka. To je bilo pre 5 godina. Pre tri godine smo se razveli. Imamo troje dece. Mislila sam da neću preživeti tu tugu i taj očaj.
Juče sam prodala venčane burme kao lomljeno zlato. I ogrlicu koju sam dobila za veridbu. Kupiću sebi nešto lepo.
Ovo mi je znak da se oporavljam.
Život je jedan. Idemo dalje.
Prekinuo sam vezu sa djevojkom koja je imala sve što sam želio, porodicu koja me je voljela i prijateljice koje su me zaista gotivile. Mislim da je sa njene strane bilo još bolje i da se radovala mojim roditeljima i svakim izlaskom sa mojim prijateljima i njihovim ljepšim polovinama. Govorim zaista realno. Međutim prekinuo sam. Razlog je bio taj što je sve gore vanjština a ona je još uvijek voljela bivšeg i nije htjela sa njim prekinuti kontakt "prijateljstva". Pored toga joj je prijala pažnja momaka koji su se udvarali i nikada nije željela da bude moja, nego svačija pomalo i da je svi komentarišu kako je naj naj naj. Sada ima sve njih....
Muž mi je poginuo, a ja se tek porodila. Nisam ni razmišljala o spomeniku, totalno sluđena, ne znam gde udaram. Dođemo na 40 dana na groblje kad tamo spomenik, svekrva postavila levo njegova slika a desno njena. Ona je samohrana majka jer ga otac nije nikad priznao. I nema nikog osim nje ali mi je toliko morbidno bilo da mi je došlo da razbijem spomenik. Od kud joj pravo da ja kao zakonita žena nemam grobno mesto pored njega već ona. Imamo dete, on je moja prva i poslednja ljubav. Boli previše...
Žena hoće da ostanemo na jednom detetu. Ja hoću razvod. Dogovor je bio bar dva. Da je imala tešku trudnoću ili porođaj, pa i da razumem, ali prošla je glat kroz sve to. Ne želim da moje dete odrasta samo, bez brata ili sestre. Ne želi da čuje o usvojenju.