Kad sam se rodila, u tatinoj se obitelji slavilo tri dana jer sam bila prva djevojčica s tim prezimenom u skoro 40 godina. A velika su obitelj, ali jednostavno su se u cijeloj lozi rađali samo dječaci. Moj pradjed od šestorica sinova sve do mene nije imao ženskog potomka. I onda opet godinama ništa, tek je jedan bratić dobio kćer kad sam ja imala 26. Tako da sam ja odrasla kao mezimica stričevima, bratićima i drugim rođacima jer sam bila jedino žensko. Nedavno sam se zaručila i tako ih je smiješno i simpatično vidjeti jer su svi jako uživljeni u pripreme za svatove, raspituju se oko djeveruša, haljina, kolača, ružmarina. Strašno su uzbuđeni jer im je prvi put da su mladenkina strana. Neki dan dolazim kod svojih, a ono tata i 2 strica raspravljaju o tome u kojoj će boji kupiti odijela.
Vaspitačica sam u vrtiću i u grupi imam nežnu, plavu devojčicu. Juče je donela pravu damsku torbicu da bude kao velika. Odmah sam pohvalila da je lepa, a onda je ona insistirala da mi pokaže šta ima unutra. Kugla smeđeg plastelina od svih pomešanih boja, plastični pištolj, plastični mobilni, poklopci od flaša koju je našla napolju(??), prava živa žaba i sjaj za usta 😄 Umrla sam od smeha na "damski" sadržaj koji mi je ponosno prezentovala. Deca me uvek iznenade i nasmeju. PS. Pustile smo zajedno žabicu.
U braku sam već 23 godine i to sa ženom koja ne stari, prirodno lepa kulturna a i dobra mater našoj deci koja su već odrasla. Ja onako prosečan i nema srećnijeg čoveka od mene kad čujem kako je hvale, a meni srce ko u bika, znajući da već tolike godine spava pokraj mene.
Muškarci MOLIM VAS počnite koristiti usluge trenera, nutricionista, zubara i plastičnih hirurga! Ako možemo mi žene zaista možete i vi. Dosta zarađujem i investiram u svoj izgled (sad kad je obrazovanje “završeno”) i dođe mi da se obesim kad mi priđe/piše lik koji izgleda kao nuspojava. Još kad mi se hvali parama samo mi dođe da vrištim “POTROŠI IH MOLIM TE!!!” Možda je površno i pogrešno ali znam da nisam jedina koja tako razmišlja. Ne gledamo tvoje felne na koje bacaš pare druže, ali taj podbradak na 80 kg je zaista problem.
Mom mužu je poginula ljubavnica u saobraćajnoj nesreći. Nisam ni znala za nju dok nije došao prošlog meseca potpuno ucveljen, zario lice u dlanove i samo tako sedeo sigurno sat. Preplašio je mene, a i našeg malog sina. Ispostavilo se da su se viđali 5 meseci, baš kad sam se ja vratila na cele smene, a dete napunilo 3 godine. Devojka je imala 21, izgledala je kao anđeo i vidim da je imala mnogo prijatelja i ljudi koji su žalili. Ne ide mi u glavu zašto joj je trebao odrastao i oženjen muškarac sa detetom. Mogla je da ima lepog momka od 25. Muž je izbačen iz stana i ne znam gde živi, dolazi da obavlja roditeljske dužnosti. Možda sam luda, ali radije bih da devojka nije poginula i da su nastavili da se viđaju. Posle 2-3 meseca bi verovatno shvatio da s njom nema budućnost i vratio bi se ili bismo se razveli kao normalni ljudi. Ovako moje dete ima dva roditelja slomljenog srca.
Debela, debela, smršaj, ne žderi… i tako par godina više gladna, dok mi nije otkriven moon face, visok nivo kortizola, hipotiroizam, pcos, visok krvni pritisak…. sve posle neuspelih IVF. Privatno i poslovno stres stres dok nisam pukla kao kokica. Brak i uvrede se pogoršavale sa rastom kilaže, posao nesiguran jer moj izgled “rasteruje“ kupce i na kraju izgubila sve. Trenutno sam kod bake na selu, kupila novi telefon, novi broj i pogasila društvene mreže dok ponovo ne vratim sebe, svoje zdravlje i svoj mir.
Budem istinski sretna kad vidim da u komšiluku neko uradi fasadu, uredi oko kuće, posadi cvijeće, kupi auto i da ne nabrajam. Volim kad su ljudi sretni kad se vole, poštuju, kad rastu zajedno u svakom smislu. Volim kad vidim kako su nečija djeca lijepo odgojena. Eto mene to sve čini sretnom. Jer odmah je i meni ljepše. Volim kad čujem bilo šta pozitivno. Dosta je ovom narodu negative.
Čim je njima lijepo, pa biće i meni. Imati ću ljepši pogled. Imati ću zdravu okolinu bez propalica, narkomana po ulici. I hiljadu drugih razloga.
Smatram da je život lijep onome ko lijepo gleda na njega. Želim vam svako dobro 🫶🏻
Nisam udata. Ali radim su ženskom kolektivu i čujem svašta od udatih žena. Kaže jedna muž joj putuje mora mu spakovati stvari, lik ima 30 godina i žena mu pakuje stvari. Druga muža budi na posao jer ga ni tenk ne može probuditi. Druga kaže samo ona rasprema u kući jer joj je muž rekao da ga oslobodi kućnih obaveza, jer on se vise umori na poslu.
Uglavnom mene je strah udati se. Ne mogu zamisliti da meni muž pakuje kofer, jer odkud on zna šta meni tačno treba. Ili ja njemu, zamisli nešto zaboraviš i on ti onda zvoca za sopstveni kofer 🫣. Ili moraš buditi muža kao djete za školu. Ili samo ti da rintaš i na poslu i kući. Posao u kući je najteži, jer niko ko to ne radi ne doživljava koliko obaveza u jednom danu se završi, a ne vide se. Za mene su to sve degenerici, zreli za letvu preko leđa. Nadam se da se neću ni udati ako će mi tako biti.. a mogu misliti kakvih još slučajeva ima, a da se ni ne priča..
Znate ono izreku "kap koja je prelila čašu"? E, to se meni večeras desilo. Već dugo vremena roditelji odvajaju mene, njihovu ćerku, od svojih sinova. Već su raspodelili kome šta ide, meni ništa, eto jer sam žensko. Večeras sam ih ponudila baklavom. Čula sam tatu da je rekao mami da ovo nema veze sa baklavom. Mene je to više zabolelo nego sve ovo prethodno. Jeste glupost ali definitivno kap zbog čega više ne mogu da budem ista prema njima kao pre. Isplakala sam se za sve što sam gutala u sebi do sad.
Bivša je zapratila moju instagram stranicu, ali ne zna da sam to ja.
E sad, ja tu kačim fotke nekih mesta u Beogradu za koja imam neke priče i u tim pričama ima dosta i nje, ali naravno ne spominjem njeno ime, samo prepričavam situacije.
Sve je objave pogledala, imam ih nekih 50-ak i lajkovala sve one koje su vezane za nju.
Jutros je reagovala na story i napisala “svaka čast za stranicu, ali mogao bi češće da objavljuješ, postajem zavisna, ponekad kao da pišeš o meni 😂”.
Ja sam odgovrio: “Hvala puno, znači mi podrška”.
Ona “Odakle ti inspiracija? Je l’ sve izmišljeno ili ima nekih istinitih priča?”
Ja “Ništa nije izmišljeno”
Ona “Imaš nekoliko objava koje se 100% poklapaju sa nekim pričama koje sam doživela sa mojim bivšim dečkom”
Ja “Možda je samo slučajnost”
Ona “Ali bukvalno su moje priče iz njegove perspektive”
Ja “Nadam se da su makar lepe uspomene”
Ona “Najlepše”
I ja sad ne znam šta da radim i kako da joj kažem da sam to ja...