Upoznao sam jednu djevojku preko dopisivanja i nađemo se uživo. Ljudi moja ona je sva drhtala, ruke hladne u sred ljeta.. Pitam je jeli sve ok, kaže ona je samo nije nikad bila na spoju sa ovako zgodnim dečkom. Ni ne zna da sam već zaljubljen u nju.
Radim kao veterinarka i danas smo uspavali psa od jedne bake koja ga je imala mnogo mnogo godina. On joj je bio jedina obitelj i jedini prijatelj. Bila je jako smirena tokom uspavljivanja i sve, ali kasnije sam je kroz prozor vidjela kako plačući ide kući i drži se za srce.
Rekao sam ženi da jednostavno prihvati i pomiri se s tim da nisam čovek koji kupuje cveće i poklone, da radim puno jer imam velike planove za našu porodicu. Imamo dva sina, treba sutra nešto da imaju u životu. Nikad nisam bio taj čovek. Smatram da je fer s moje strane da se ne pretvaram da sam nešto što nisam.... a ona to ne može da svari, njoj treba pažnja. Ne mogu samo da sedim po ceo dan i gledam u nju, moram da radim. Ništa joj ne branim, može da ide gde hoće, da oblači šta hoće, ako nemam vremena da odem da joj kupim poklon za rođendan, ima puno pravo sebi da kupi sebi šta god želi. Ali ne mogu samo da puzim oko nje i da se izvinjavam. Toliko je nezrela da hoću da poludim...ko neko dete, a ne žena od 30 godina. I sad je ona ljuta i glumi neku ravnodušnu, kao sve joj svejedno. Muka mi je, život mi upropasti, ponekad pomislim da me bivša proklela kad sam je ostavio pa mi poslala nju da mi zagorča život.
Jako mi se sviđala jedna djevojka i hajde nekako je nagovorim da izađemo. Sastanak dno dna. Totalna katastrofa. Ona šuti, ja pokušavam nešto, pričam, ona onda doda nešto kratko i onda šutimo dok ja ne krenem opet. Baš mi bilo neugodno. Ma ni poljubio, jedva sam je zagrlio ono na kraju hajde samo da ne ispadne previše bez veze. Nije se nasmijala dva puta u toku izlaska. Dođem kući, hajde samo da me prođe ova neugodnost, ne razmišljam više uopšte o njoj. Javlja se djevojka nije prošlo pola sata, hej bilo mi je super, ja kratko odgovaram nešto, nije mi ništa jasno, ona sastavlja tekstove, hoće opet sutra da se vidimo. Nisam htio, izmislio nešto, četri dana me moli da izađemo... Ne razumijem ništa, ništa mi nije jasno.
Hteo ja da ispadnem seksi i pravi muškarac i padne mi na pamet da pribijem moju devojku uz zid onako grubo i da jako udarim dlanom o zid da nema gde da pobegne. Problem? Nama su zidovi od gipsa, a ja sam somina zapeo kao da mi pare duguje i proleti mi ruka kroz ploču, padnem preko nje i upropastih sve. Reko zajebi ti ovo, vraćaj se na staro.
Prekinula je nakon sedam godina veze. Od tada je prošlo pet godina. Jučer sam je sreo u gradu, vodi svoje dijete. Ja vodim svoje dijete jednake dobi. Pozdravili smo se, prebacili koju rečenicu i nastavili svatko svojim putem. Valjda to tako rade zrele osobe.
Dva meseca sam u vezi sa kolegom. Krijemo to od svih ostalih i lepo nam je. Samo mislim da već neki sumnjaju jer jednostavno vidi se u pogledu i u osmehu zaljubljenost. Godinu dana radimo zajedno, pre 6 meseci mi je priznao da mu se sviđam i dugo sam se protivila tome i nisam želela baš zato što radimo zajedno, a sada sam se toliko zaljubila da me ne zanima niko i ništa na poslu sem njega.
Sa devojkom sam iz sažaljenja. Žao mi je da je ostavim jer sam joj centar svijeta, samo priča o budućnosti sa mnom, a ja ne znam kako da joj kažem da mi nije stalo. Iako je predobra za mene i trudim se da je zavolim ali ne ide. Ne mogu. Ne znam šta da radim.
Na poslu u trgovinu imali smo djevojku koja je završila medicinski fakultet, ali je radila jer ne može odmah naći posao u struci (našla za par mjeseci). Kad je ispunila tjednu satnicu rada i kad je vidjela da se još radi pitala je šefa plaća li prekovremene, on je rekao da, a kad ga je pitala koliko on je rekao da ne zna i ona se samo pokupila i rekla mu da onda ne zna hoće li ostati raditi prekovremeno. Da nije bilo nje ne bi se ni još nas dvije pokupile s posla, jer je istina da smo radile 23 sati tjedno prekovremenih za koje nas nije plaćao. Ona je bila u mogućnosti da to napravi, jer je živjela sa svojima, a i znala je da će ubrzo naći posao. Sad nam sve uredno plaća.
Ako ste ženskog pola, započnete novi posao i koleginica koju prvi put vidite počne da vam se obraća sa: "draga, dušo, mačko, "devojčice" (ma koliko imale godina) ili srce" - znajte da joj je cilj da vas što pre otera sa te pozicije i da vam zbilja ne misli dobro.