Imam dve sestre. Jedna ima 3 odrasle dece, druga nema nijedno, pokušava da dobije preko donorske sp..e, ali čeka idealne uslove po proceni lekara zbog hormona. Toliko sam se radovala toj njenoj odluci, nemate pojma, i bodrila je! Danas saznam da prva koja ima 3 odrasle dece očekuje bebu. Toliko mi je pala u očima, samim tim što i sama kuburi sa zdravljem, a da joj nije bilo oca i majke da je moralno i finansijski bodre, ko zna da li bi i treće imala! Da li biste vi koji imate 3 dece radili na proširenju porodice, a neko vaš blizak se muči i trudi da dobije bar jedno? Ok, neko će reći da svako ima pravo da dobije dece koliko želi, ali ja bih na mestu te moje prve sestre prvo čekala da mi sestra dobije bar to jedno, a ne kao za inat objavila kako čeka četvrto. Ja joj želim da rodi lepo i zdravo dete, ali mi je toliko pala u očima da ću održavati najformalniji odnos da nikad tako sebična neće prići meni, a jako sam je volela.
Kad sam se porodila trebalo je da se prijavi dete, kod nas to rade u bolnici na 1 spratu, dogovorila sam se sa mužem da će se ćerka zvati Elena, pošto sam imala jako težak porođaj, rekla sam sestri da smo se sve dogovorili da ide on sam da to završi. Nakon sat vremena me zove i kaže - E ipak je došlo do promene plana, mi u kući (on i njegova mama) smo se dogovorili da je najbolje da se dete zove Stana, mama je predložila Stanica, ja sam rekao zvaće se Stana. Ja u šoku, na ivici nervnog sloma. Iz porodilišta su me pokupili moji roditelji, ne želim da ga vidim skoro.
Znam da će me svi osuditi ali prvo sam kupio stan a onda prsten.
Sestra i zet se razvode, imaju sina od 6 godina. Razlog ona nije mogla da smrša već 5 godina, pretvorila se u našu mamu i babu po fizičkom izgledu u licu, podvaljak i krivljenje kičme, kosa propala. Poštenije je i to nego da je vara, ali mi se ne udaje da prođem isto. Ne pravdam je, nespavanje, druga vremenska zona, beba, strani jezik, studiranje, kovid pa tek sada dobar posao...sav taj stres je ostavio posledice. Možda će dovesti liniju na normalu ali mlađa biti neće. Prvi put od porođaja se slika sa sinom, bivši zet joj ubio samopouzdanje. Uspešna je u poslu, ima dete. Toksični komentari i uvrede nisu podrška.
Dečku s kojim sam preko godinu dana u vezi rekla sam da razmišljam da počnem piti anitbaby pilule na što me on pitao jesam li stvarno sigurna u to? Rekao je da ga je strah da mi hormoni ne naštete zdravlju i da si ne bi oprostio da mi se nešto desi radi toga, te da njemu zaštita nije nikakav problem. U pozitivnom sam šoku.
Ljude koji s 20+ godina još uvijek obožavaju Harry Pottera smatram nezrelima.
U vezi sam sa dečkom tri godine. U početku je sve bilo lepo. Nije imao posao, ali sam mislila da je to privremeno. Ja sam otišla na studije u drugi grad. Održavali smo vezu na daljinu. Ja sam studirala, a on "tražio" posao. Sve što nađe radio bi po nekoliko dana ili meseci i odustajao uz neke izgovore. Ja sam ga trpela jer sam mislila da mu treba vremena da se pronađe. Posle tri godine ja sam završila studije. Našla posao. Radila sam i pre završetka neke sezonske poslove...On još uvek nema posao, uvek nešto traži i nikako da nađe. Sve i što nađe ubrzo odustane... Volim ga, ali mislim da treba da raskinemo, jer očigledno da ne želi da radi, a ja ne mogu sa takvom osobom da planiram onda budućnost...
Imam 48 godina, 30 godina staža, tri stana, vikendicu sa dva apartmana, jedrilcu, gliser, dva auta, motor, zemlju i veliku ušteđevinu. Vikendicu, stan i zemlju sam naslijedio od roditelja, a ostalo sam zaradio kao pomorac. 22 godine kao oficir, a zadnjih 8 kao kapetan. Problem je što sam totalno tužan jer nemam nikoga tko bi uživao u plodovima moga rada. Jednostavno nikad nisam uspio ostvariti da veza pređe u brak. Dvije duže i ozbiljnije veze su završile prevarama i nakon toga u svakoj vezi bi bia blago zatvoren i ne bi moga dati cijelog sebe. A ženit se i radit djecu, da bi se posli rastavia i boria na sudu, ne hvala. Totalno je čudan ovaj život. Kao imam sve, a realno gledajući, to ne znači ništa ako nemam sa kim to podijeliti.
Žena mog brata je mjesecima pričala kako bi ona drugi posao jer na ovom nema puno dana godišnjeg i preteško je. Kako mama i ja imamo poznanstva kroz svoj posao, čujemo da se u jednoj firmi traži 5 radnika, posao dosta lakši, plata veća, sve top i firma slovi za najbolju u našem mjestu, i ona je sama govorila da bi voljela tu radit al teško upast. Javim ja njoj da je izašao oglas da se javi u firmu, nazovem školsku koja radi u upravi firme da će ova moja snajka doći eto ako ima mogućnost neka je ubaci. Kaže nema problema, mlađa je i računaju na nju da dođe. Prime oni nju, ja ovoj kupim poklon kao znak zahvale da bi ti meni bratova žena javila kak ne bi ona, čula njena šefica da je hoće napustit pa joj obećala nekad dat povišicu. Prošlo mjesec dana šefica joj da otkaz iz osvete, zove snajka mene plače ubaci me hitno gore. Ahaa, hoću kako da ne. Sad smo samo službeno.
Vegetarijanka sam 13 godina (imam 25) i nikada se ne bih udala za muškarca koji jede meso, zabavljanje da - brak i stvaranje porodice ne. Ni moja djeca neće jesti meso.