Došlo mi je da izbacim sisu i da isprskam svekrvu, svaki put kad mi kaže da nemam mleka. Da mi je beba gladna, da mi je nekvalitetno mleko i da mi beba ne napreduje. Dosadilo mi evo već dva meseca ista priča. Hvala Bogu ćerkica mi super napreduje. Al od ovakve priče psihički odoh. Posle se i ja pitam imam li da je dojim. Skoro svaki dan plačem. Stvarno ne znam šta da radim.
Tučem tumor bio-ishranom, čajevima, divljim biljkama i treningom. Sa velikim uspjehom, a i zadovoljstvom. Nisam bila ni svjesna da sam kupovala smeće i hranila se istim.
Nikad nisam mrzila bivšu djevojku svog dečka, čak sam s njom i normalno porazgovarala na jednoj proslavi rođendana. To nikome nije bilo jasno. Zašto bih ja imala pravo mrziti nekoga tko je mom dečku nekad u životu nešto značio? Ali eto, kao da me neka karma udara u glavu... sadašnja cura mog prvog dečka me opsjeda. Svako malo me zove, stenje i uzdiše, piše svakakve odvratne poruke, čak mi je nedavno ogrebala auto na parkingu ispred zgrade u kojoj radim. I sad ne shvaćam jesam ja jedina koja nikad ne bih mrzila nekog bez razloga, ili sam idiot... ne znam.
Studirala sam strani jezik, živim i radim u inistranstvu kao prevodilac. Koristim 3 jezika na dnevnom nivou, i frustrira me negativna reakcija ljudi sa samo maternjim jezikom kada napravim grešku ili se izrazim pogrešnom u trenutku, tj. potreba da me ispravljaju iako znaju da greška nije od neznanja. Ja nisam mašina, nekada imam problema i hiljadu misli, i nekada sam jednostavno umorna. Hranjenje ega na ovakav način je jednostavno odvratno.
Sin i snaha su počeli da renoviraju stan pa su prešli sa unučetom u naš stan. I tako sam otkrila da ja em što bacam pare na gluposti, ne umem da kuvam, stan mi uopšte nije praktičan a ni lepo uređen.. Problem je to što im je ponestalo para pa snaha ovako pokušava da nas ubedi da 'pripomognemo' iako smo odbili na samom početku. Pošto se ona ponaša kao da je u hotelu, čeka i hranu da spremim, mi smo odlučili da odemo na kraći put. I sad je pravo ratno stanje jer sram nas bilo trošimo pare a ne dajemo njima. Inače mi smo im kupili stan...
Doselila sam se u Ameriku pre godinu dana i najveća laž kojoj ljudi veruju kod nas je to da su ljudi ovde hladni i stranci, u smislu ne poznaješ prvog komšiju, niko te ne bi pogledao da ti nešto zafali. Ja ljubaznije ljude od Amera nigde u Evropi nisam upoznala. O komšijama samo reči hvale. Imamo malu zajednicu u zgradi i stalno se družimo, organizujemo game night jednom u dve nedelje. Ako Vam nešto zafali zdravstveno nema šta ko da vama pomaže ovde institucija kao što je bolnica savršeno radi svoj posao. Ukoliko Vam zatreba šećer neće Vam dati šolju već veli pakovanje pa ćete vratiti kad možete. Na ulici, u marketu, u parku kad prolazite pred nekog osmehne se i pozdravi Vas. Tako da nemojte da plasirate laži o nekome da biste umanjili njegovu vrednost, a svoju podigli !
Pročulo se u familiji da sam drsko odgovorila jednom rođaku na pitanje kada ću već jednom da završim taj fakultet, pa sad više niko ne pita. Da sam znala i ranije bih bila bezobrazna. Poenta je da samo uzvratite istom merom, jezikom koji oni razumeju i nećete više imati problema. Bilo da se kod vas postavlja pitanje fakulteta, udaje, ženidbe, rađanja dece, kilaže, svega onoga što se tiče jedino vas i nikoga više.
Digla sam kredit da idem gledati svoju reprezentaciju u Katar. Nije mi žao, taj osjećaj treba doživjeti.
Moja devojka je retko normalna i razumna osoba. Nikada mi ne prigovara zbog gluposti i nepotrebnih stvari, već samo onda kada postoji dobar razlog za to. Sa njom ne postoji drama i svađanje, već ako je potrebno da se nešto prigovori, ona to uradi na jako lep i smiren način, samo ono što za šta je zaista u pravu, bez širenja svađe. Tako da u u takvim situacijama ja mogu samo da kažem: "Izvini, u pravu si", a nekoliko puta sam i počeo da plačem, jer sama pomisao na mogućnost da izgubim takvu osobu me dovodi do očaja. Pritom, nisam neki "beskičmenjak", koji ne bi odgovorio da misli da druga strana nije u pravu.
Ortak je prevario svoju trudnu verenicu nekoliko dana pred njihovo venčanje i osetio potrebu da to podeli sa mnom iz meni nepoznatog razloga. Par dana je prošlo nakon toga i sve više osećam gađenje prema njemu i grižu savest što učestvujem u čuvanju te tajne. S jedne strane ne želim biti "izdajica", ali s druge strane sam igubio svako poštovanje prema njemu i smatram da je gnjida i velika pi*ka što nema mu*a da bude iskren. Ne znam šta mi je činiti.