Umrla mi je baka. Budući da živim u istom gradu kao i ona prvi sam otišao u njen stan da malo pospremim (mama je htjela čim prije dati stan u najam). Dok sam čistio našao sam kutiju sa ušteđevinom, bilo je oko 5000 eura. Nisam nikome rekao, uzeo sam jer mi treba i nitko nije ni znao da ima ušteđevine. Želim to iskoristiti za pokretanje firme.
Sve što želim u životu je da mi se uveče spava kao ujutru kada zazvoni alarm...
Dosadio mi je dečko jer smo pet godina u vezi i ništa ne preduzima. Radi godinama isti posao za minimalac, nikad nije poslao CV. O deci i zajedničkom životu priča, ali samo usput, ništa ne radi da počnemo da živimo zajedno. Nikad nisam gledala novac, ali mi je dosadila jednoličnost i to što nema inicijativu za bilo šta.
Seks kombinacije su lose jer se uvek jedno zaljubi, u mom slučaju nažalost on. Da sam bar ja bilo bi mi lakše. Bila sam u nekom stresnom periodu pri kraju doktorskih studija. Nisam izlazila, udaljila se od svih… ma sebe nisam mogla trpeti. Jedina razbibriga tokom dana je bio on, prvi komšija, koji bi me uvek nešto zezao, dok sam u dvorištu dobacivao. Klasičan ljakse, sirovina, 120 kilograma mesa i mišića, drži par kafića i ima se može se. Čak i kada sam ga sprdala i ponižvala nije kapirao i smejao se. Malo po malo, onako isfrustriranoj trebao mi je muškarac da se izdušim i opop privedem ga. Iskreno odličan je u krevetu, divan je kao mužjak za najniže strasti ali ovako prilično ograničen. Na sve to u meni vidi neku uzvišenost i počeo je sa nekim ozbiljnim tetmama. Poludeću jer s jedne strane ga želim, a s druge strane bih ga samo sprdala… Oj Bojana ludo moja… pritom dušica je i ne bih da ga povredim.
Dok smo još uvijek bili klinci u srednoj školi, jednom prilikom posle škole dolazimo drug i ja kod mene na gajbu, nikoga u kući. Sjeli u dnevni boravak i sad u fazonu da pustimo da gledamo neki film preko kablovske videoteke što se plaćalo manjim iznosom. Kad drug zapeo da iznajmi film za odrasle bez obzira na moje negodovanje jer se u bilo kojem trenutku neko mogao pojaviti na vratima, on ipak na kraju odradi iznajmljivanje ali srećom niko se za vrijeme "filma" nije pojavio na vratima. Posle nekoliko nedelja, ja u spavaćoj sobi za kompjuterom igram igrice, kad zove mene tata da dođem u dnevnu sobu i ja u fazonu "zašto li me sada zove" kad on kaže: "Zvali su iz kablovske, jesi li ti možda slučajno iznajmljivao filmove iz kablovsoke videoteke?" a ja hoću da propadnem u zemlju, razmišljam u sebi to je to provalili su šta je iznajmljeno i onako kroz zube nečujnim glasom odgovaram:"Jesam tata"...na šta mi on sav ushićen odgovara:"E pa da znaš da smo zbog toga dobili TV na nagradnoj igri!"
Otišla sam sa dečkom na more, ne bi li se izmirili i rešili nesuglasice. Vratila sam se autobusom posle 5og dana. Divim se sebi kako sam uspela u tome, nije lako posle 8 godina da odlučite tako nešto. Devojke pamet u glavu. Nije jedan sve.
Često čujem, od obitelji i prijateljica, da izgledam puno bolje od svog dečka. Ne razumijem poantu isticanja toga niti ja primjećujem toliku razliku u izgledu. Volim svog dečka, njegov karakter, vrline, mane. Volim njegove oči, vatreni pogled, osmijeh, široka ramena, stomačić, cijelo tijelo. Ali najvažnije: imamo iste poglede na svijet, na život, na brak, djecu, isti ukus u muzici i još puno sitnica i krupnih stvari. Postala sam bolja osoba prema sebi i prema drugima otkad sam s njim. Ljudi nemaju šta prigovoriti, osim da "izgleda lošije" od mene, iako ja to ne vidim niti mislim da je bitno. Meni je lijep, meni je zgodan, meni je seksi. Šutite.
Odlučila sam da pored dečka upoznam još nekog momka sa kojim će mi primarna stvar biti seksualni odnos. Smatram da postoji više načina na koji se partneri vezuju jedni za druge, i želim da to proverim na sebi, jer sam neiskusna. Okolina mi je usadila ta uverenja da je duhovna veza veoma važna, ali zasad ne znam šta da mislim, imam 19 godina. Sa jednim će naglasak da bude na duhovnoj vezi, a sa drugim na seksualnom odnosu. Znam da će mnogi ovo da osude, ali jednostavno ne želim da budem u vezi, a da ne znam šta želim.
Talentovana sam za šminku, frizuru i nokte. I sve radim amaterski, po malo. Nažalost, zbog nedostatka novca nisam u mogućnosti da idem na neke profesionalne kurseve na usavršavanje. Svesna sam da sam talenat nekad nije dovoljan. Dosta toga ima i u obuci, kvalitetnom i skupom materijalu. I sve je to okej, razumljivo. Ali duša me boli kad me drugarice iskoriste da im nešto odradim, i nakon toga krenu nalaziti mane. Podsmevati se. Jednostavno, idi kod nekog profrsionalca i bićeš zadovoljna. Ali ne, to košta, kod mene je ipak za džabe. Nekad mi dođe da od svega dignem ruke.
Ali koliko sam samo puta kupila nešto što mi se ne sviđa jer su prodavci znali da rade svoj posao...