Krajem prošle godine sam završila u hitnoj zbog povrede noge. Tokom rutinskih pretraga, otkriven mi je dijabetes i to me je potpuno slomilo. Istog momenta sam odlučila da promijenim život iz korijena, a iznad svega ishranu. Godinama sam bila jako debela, nisam vodila računa i to se odrazilo na zdravlje. Nije bilo lako, ali jučer kad mi je doktorka rekla da mi više ne trebaju lijekovi jer mi je šećer više nego normalan, kao i svi drugi nalazi, bila sam tako ponosna na svoj uspjeh! I izgledam i osjećam se mnogo bolje!
Dala sam otkaz na poslu na kojem sam primala minimalac. Dobila sam ponudu za 30% veću platu, koju sam naravno prihvatila. Sada moram da ispoštujem otkazni rok, a poslodavac, žena inače, me moli da ostanem jer su me kako kaže "zavoleli". Nije mi jasno kako neko može da misli da će neko ostati na nižoj plati samo zato što me gazdarica "zavolela". Voliš ti da imaš robove koji će ti rmbačiti za minimalac dok ti putuješ svetom i trošiš pare.
Zajedno smo već 4 godine i 2 mj, nije prošao dan da mi nije rekao da me voli. Omogućio mi je sve i ostvario sve želje, prije godinu dana me i zaručio dijamantni prsten sa 14karatnim bjelim zlatom, iako ne zarađuje puno za njega je skupio uz posvetu "ni jedan od ovih dijamanata ne sjaji kao tvoje oči kada me pogledaš, zaslužila si puno više". Imam 20 godina s njime sam od 15 upravo sređujemo kuću u kojoj ćemo živjeti i ne mogu opisati koliko volim tog čovjeka i koliko mi znači u životu. Svaki puta kada ga pogledam ponovo se zaljubim, svako jutro se budim uz poljubac, te prve rječj koje čujem su "jutro ljubavi, kako si spavala" dok me već čeka kapućino kako bi ga mogli popiti zajedno. Šta da kažem nego da mi je bog poslao anđela. Osvojila sam lutriju, jednostavno imam najveće blago na svijetu <3
Moj kum je bio jedan od najboljih frajera koje sam ikad video. Gde god da uđe okretali su se za njim i žene i muškarci. Visok, sportista sa vrhunskim telom, plus fakultetski obrazovan. Dobar smisao za humor. Human čovek koji je svima pomagao. Raskinuo je sa dugogodišnjom devojkom jer nisu mogli da imaju dece. Nakon toga, pošto je već pregazio 40tu smuva se sa jednom prosečnom ribom. Mislili smo to je prolazno. Međutim, ona ga savata na bebu. Posle dve trudnoće postala je medvedica od 150kg i on sad život provodi sa takvom ženom, a šetao je najbolje ribe i u zemlji i po inostranstvu. Ja mislim da je karma u pitanju, jer je ostavio kumu, koja je i dan danas prelepa, samo ne može da zatrudni. Jeste šteta da se njegovi geni ne prenesu, ali mogli su usvojiti. Očajan je sad. A nije tip osobe koja ostavlja porodicu.
Kad sam bila mala željela sam da naučim da sviram klavir. Budući da to nije bila opcija, jer je to koštalo, sjećam se da sam kako bih vježbala položaj ruku, isjekla komad papira na kome sam nacrtala klavir. Skupljala sam novac koji su mi davali za školu kako bih platila časove, a profesorica mi je dozvoljavala da ponekad vježbam u školi.
Sada sam odrasla i kupila sam sebi pravi klavir. Toliko sam bila sretna i ushićena da sam jedva dočekala da mi ga dovezu.
Rekla sam maloj sebi ‘Toliko si se trudila i radila da budemo ovdje gdje smo sada, ne zaslužuješ samo klavir, zaslužuješ cijeli orkestar’.
Vjerujte mi da odavno nisam bila toliko sretna za nešto što sam si priuštila.
Kada bi muškarci bili ti koji mogu da ostaju trudni i rađaju decu, porodilišta bi izgledala kao hoteli sa 5 zvezdica, imali bi XY povlastica u svim sverama života, a abortus se ne bi ni dovodio u pitanje “za ili protov”, već bi se obavljao na svakom ćošku. Ali s obzirom da je žena ta koja prolazi kroz sve to, odjednom se prema porođaju ljudi ophode kao da prema običnom vađenju zuba. Žena je “razmažena” ako želi da se porodi u normalnoj bolnici sa normalnim osobljem. Odjednom je jedan embrion bitniji od odrasle ženske jedinke, podvezivanje jajnika zabranjeno bez “dozvole muža”, a otkaz na poslu često zagarantovan u slučaju trudnoće. U 21. veku, a i dalje smo građani drugog reda.
Pre par godina sam došao iz inostranstva imao sam nekih 40 000 dolara ušteđevine. Pored toga imao sam plac u Novom Sadu na kome nije ništa bilo podigao sam kuću na sprat tako da imaju 4 manje sobice, jedan veći dnevni boravak uz kuhinju i kupatilo isti takav raspored i na spratu. Video sam da je najveći problem studentima smeštaj i da su ograničeni do 300 evra po studentu da daju za kiriju. Dole sam primio 4 studentkinje a gore 4 studenta svaki mesec mi plćaju po 150 evra 3 godine su jedni te isti lepo se slažu pritom kad dođem po kiriju uvek me počaste. Pred kraj godine mi uvek bude žao da im uzmem pare za kiriju već ih častim čisto da im ostane više za doček Nove godine.
Moji roditelji, koji žive na selu, letos su uzeli psa. Otišla ja da ih posetim i da vidim psa, i slučajno snimim nesvakidašnji "razgovor" mog oca sa psom. Snimak ide, doslovce, ovako: "Ajde poručkaj to pa da te vodim da upoznaš parohiju. Vidi dole, gde ti pokazujem, e tu imamo naše ovce, 2 jagnjeta, kokoške i ćurke. Sa ovcama ćeš lako, dan-dva će budu u čudu, a posle nema problema. E jagnje, ovo veće, ono samo na prvi pogled izgleda umiljato. Gadno je, rogovi mu ko biku. Oće da bije. Al' ne brini, neće ono tebe, ono se bije samo sa oni drugim jagnjetom. Kokoške da ne juriš i da ne diraš jaja. Mada, one nisu snele jaje od Božića. Petao oće da juri, ti bre pokaži da si muško pa mu se osvrni. E sa ćurkama ne ulazi u diskusiju. 25kg svaka pa kad rašire ono perje... da vi'š kako Sneža (majka) beži od njih. Sa njima samo prijateljski. Eee, imamo i zeca. Nije naš, nego Mikijev (komšija), al' stalno dolazi kod nas, valjda mu trava lepša. Njega ti se i ne isplati da juriš. Si razumeo, aj idemo sad."
Raskinuo sam veridbu mesec dana pred svadbu. I pre je bilo nekih naznaka, ali su bile zanemarljive, npr pita me šta želiš za rođendan, ja kažem zelenu majicu, ona kupi crvenu, i slično, ali je htela da upravlja svime. Svađa je nastala kad smo prikazali spisak gostiju za svadbu. Ona do trećeg kolena bez ijednog izostavljenog ima 37 gostiju, a ja imam samo prvog kolena duplo više. Tražila je da skratim spisak i da izbacim iz gostiju ljude koji su mi isti stepen srodstva. Kažem ok, zvaćemo do drugog, onda i ti izbaci svoje treće, ona ni da čuje. Kome god sam rekao ne mogu se načuditi da ona sebi daje za pravo da bira goste s moje strane i da ja trebam birati između ljudi koji su mi isti. Shvatio sam da ona želi svime da upravlja i da sa njom nema dogovora. Brak bi mi bio pakao. Raskinuo sam. Onda joj nije ništa smetalo, ali sam shvatio da je to zatišje pred buru i da sa njom nema budućnosti. P.S. Ona je htela svadbu. Ja sam bio spreman i na samo venčanje bez gostiju.
Bilo je to prije dvije godine, nisam dva mjeseca jela užinu kako bi od tih novaca kupila svojima poklone za Božić. Kupim poklone, trčim na bus ali ne stignem na njega... Sjednem na klupu cijela tužna i živčana odjednom krene kiša. Sjedim i dalje nemam snage dignut se da se zaštitim od kiše kad odjednom prilazi mi jedna cura sa čokoladom sa riječima "promatram te već neko vrijeme izgledaš mi tužno pa evo ti čokolada" i ode.. Već dvije godine se prisjećam tog događaja i nevjerovatno je kako ti neke sitnice mogu uljepšati dan..