Moja devojka za svaki događaj (rođendan, godišnjica, 8 mart, itd) očekuje neki prelep, preskup poklon. Nije to problem kupim ja njoj sve što želi, problem je što za 2 godine ja od nje nisam dobio ništa. Svaki put kad razmenjujemo poklone ja joj dam poklon, ona se oduševi i onda ima i ona nešto za mene i skine se u neki sexy veš. Lepo je to bilo 1,2 x ali svaki put isto, to nije poklon, osećam se kao da plaćam za sex sa njom. Nisu problem pare, oboje radimo u imamo odlične plate, neću ništa da joj kažem jer će se naljutiti i ispašću najgori. To jednostavno nije poklon, ne gledam to tako,ako se ja toliko potrudim i sve ti omogućim možeš ti bar 50% istom merom da vratiš. Sad je već za dan zaljubljenih naglasila sa očekuje oni Birkin torbu, koja košta boga oca. Ja ću se skinuti u gaće i leći na krevet i reći da je to poklon, pa puklo kud puklo.
Ostavila sam dečka jer više ne mogu da trpim njegovu histeriju, napade besa, vikanje da sam uvek ja za sve kriva..ljubomoru... Dosta mi je toga više, to nije veza već mučenje.. 6 godina smo zajedno bili.
Svoju najbolju drugaricu, a kasnije kumu sam sasvim slučajno upoznala i počela da se družim sa njom. Iz istog smo mesta, išle u istu osnovnu i srednju, nismo se eto nikad družile, ali smo imale zajedničke prijatelje. Naše prijateljstvo je počelo tako što sam je negde oko 9 uveče srela u parku, prolazila sam tuda kad sam išla iz radnje. Ona je plakala, a ja sam prišla da vidim šta se dešava i tu mi objasnila da joj je uginuo pas i da je tužna. Tu sam bila za nju i počele smo tako da se družimo. To mi je najlepše prijateljstvo koje sam ikada imala u životu, a eto upoznale smo se relativno kasno sa 27 godina. Imamo obe porodice, družimo se svi i baš mi je drago što imam jedno takvo prijateljstvo.
Devojke naravno traže ambicioznog muškarca samo što vrlo često mešaju lončiće. Imam drugaricu koja živi sa dečkom, on radi i ima završen faks, radi u struci, ona još ide na faks. On plaća kiriju i račune za stan jer logično ona ne radi. Ona kaže da razmišlja da ga ostavi jer je neambiciozan jer navodno dečko neće da uzme kredit za stan, a njen dečko se inače druži sa mojim mužem i pričao mu je kako prosto nema za učešće za stan jer već dosta ide na kiriju i račune. Prosto sa prosečnom poštenom platom to ne može. Ponudio joj je da žive 2-3 godine kod njegovih da skupljaju pare za učešće, taman će ona završiti faks i krenuti da radi pa će biti lakše. Ona to neće. Očekuje da on magično zaradi pare i kupi stan. Po mom mišljenju je ona sebična. Moj muž i ja smo živeli jedno vreme kod njegovih, svaki dinar skupljali za učešće, zaradili i preko kredita kupili kuću, nismo stan jer su skuplji i lakše nam je ovako bilo. Da sam na mestu tog dečka ja bih je ostavila.
Otkazao sam svadbu. Posle sedam godina veze, jednostavno život je prekratak da ga provedem sa malom i ružnjikavom zdepastom ženom. Pokušao sam da zavolim njen karakter, ali ne ide ne mogu s njom.
Danas mi je istekao Ugovor na poslu, pripremili su mi nov, ali malo pre potpisivanja je sišla šefica i saopštila nam kako od sutra svi imamo obavezu da joj popunjavamo izveštaj šta smo radili 7,5 sati na poslu i to za svaki minut rada...
Rekla sam da meni ovo ne treba, pokupila se i otišla, otkazni rok nemam jer mi je danas istekao Ugovor, a novi neću da potpišem...
Kakav osećaj neopisiv...
P.S. A pre neki dan su nam saopštili da svaki izlazak iz kancelarije, moramo da čekiramo, odlazak na doručak, cigaru u toalet... I danas ovo...
Iživljavanje na max jedne ozbiljne kompanije iz Beograda...
Hvala mojoj majci što me je kao mladu savjetovala da nikada ne biram razvedenog a pogotovo ne muškarca sa djecom pa bila ta djeca iz vanbračne zajednice ili braka. Tad mi je rekla, ja tebe dobro poznajem i znam da nikada ne bi htjela da nikome budeš na drugom mjestu, već samo prioritet, to bi te slomilo i kajala bi se a bilo bi kasno. Shvatila sam da je u pravu i klonila se takvih i evo me, 10 godina u braku sa muškarcem koji nije imao djece, dok moja drugarica, najljepša u društvu , u rangu M.Belluci i rasnih latina, danas sa 35 izgleda kao da ima 45, čir na želucu, lupus, kredit, istrgane živce a sve zbog tuđe djece, da je bar za svoju podnijela toliku žrtvu. Tuđe djece i nakaradnog muža sa koferom. Djevojčice, djevojke, vrijedite mnogo više nego da budete nečiji rehabilitacioni centar, banka, kuhinja i 13.rupa na sviralu.
Zima 2025, trudna sedmi mesec, napolju zaleđeno sve. Morala da odem do marketa, do kog moram da se penjem uz dugu strmu ulicu. Jedva sam se popela nekako, em pazila da ne padnem, em mi teško zbog stomaka. Imala još malo puta pred sobom, umorna gegam se kao pingvin. Iza mene dolazi džip interventne i ide polako za mnom. Ja mislim ne mogu da prođu od mene, pa se nespretno sklonim u stranu da ih propustim. Gospoda došla paralelno sa mnom, zaustavili džip, spustili prozor i počeli da mi se smeju u lice da su im suze pošle od smeha. Stajala onako šokirana i povređena kao pokislo kuče dok nisu otišli, onda sam se na mestu rasplakala. Dan danas se setim toga i pobesnim. Kako nekome trudnica koja teško hoda može da bude smešna, a pogotovo nekome u uniformi koja BI TREBALO da uliva sigurnost?
Davno smo se razveli. Ostavila sam njegovu ludu narav, šake i bogatstvo. Bez posla, podstanar, dvoje djece. Evo nakon skoro 15 godina imam krasan posao, djeca uspješna i zadovoljna, a ja ovih dana useljavam u novi stan. Vlastiti. Bože hvala ti! Žene, ne dajte da vas itko gazi uvijek iza najtamnijeg dijela noći dolazi zora.