Mnogo čitam o depresiji među mladima u poslednje vrijeme i želim da napišem šta je meni pomoglo. Poslije mnogo noći u suzama, napada panike, konstantnog osjećaja kamenja na grudima, čitanja knjiga i silnih "savjeta o samopomoći" mogu da kažem da nije kliše kad kažu da depresija ne voli svjež vazduh. Željela sam samo par minuta u danu bez te ogromne tuge. Prvo sam pokušala da se "smirujem" uz kafu u svom kutku dvorišta bar pola sata. Imam osjećaj da sam prošla hiljade kilometara sa slušalicama u ušima, krenula u teretanu. Nisam imala pojma o vježbama, guglala ih, samo da se bar sat vremena fizički bar iscrpim da mi iole bude lakše. I vjerujte postane. Budete dobro pet minuta u danu, deset, pa sat pa dan, pa dva i tako dalje. Počnite od sitnica, vidjećete koliko su velike. I da znate, važni ste!!! Najbolji dani života tek trebaju da vam se dese ! Srećno!
Kupila sam psa da muževa majka ne bi dolazila kod nas jer ima fobiju od njih i zato mrzi pse. A mužu sam rekla da sam zaboravila za njenu fobiju i da sam to uradila zbog djece. Djeca su presrećna i već su se vezali za psa i muž će izgledati u njihovim očima kao montstrum ako ga izbaci iz kuće, tako da je bespomoćan jer uvijek želi da udovolji djeci. Upalilo je i njegova majka ne dolazi kod nas više.
Muž me vara ! Mnogo mi je teško ! Raspadam se ! Plačem, vrištim, lomim sve po kući ! Ne mogu više da podnesem ! Loše mi je mnogo ! Ne mogu da verujem ! Sve mi je propalo ! Umirem !
Moj deda vredno radi u polju i uzor mi je u svemu. Težak rad ga iscrpljuje i ogrubeo je strašno, ima šuljeve od teškog rada i uvek mi se izvinjava kad me izgrebe svojim ogrubelim dlanovima. Ali ja se njegovim šuljevima ponosim i ne bih ga menjala ni za šta na svetu!
Napokon, nakon drugog djeteta, dobila sam dovoljno snage, volje i samopouzdanja da radim na svom tijelu i zdravlju i dođem do cilja kojeg već predugo priželjkujem. Prošlo je 5 mj od poroda i ostalo je 15 kg viška. Krenula sam. Upisala sam fitnes, dobila novi plan prehrane. Već nakon par dana osjećam takav polet, muž mi je još draži, seks bolji, ja sretnija i sebi ljepša. Znam da će doći krize i crni oblaci, ali idem dan po dan. Ovaj ću put pobijediti.
Imala sam odnose sa drugaricnim vjerenikom u njihovom stanu dok je ona sa sestrom i kumom išla sa isprobava vjenčanice.
Danas sam plakao kao malo dete, od oca svog najboljeg druga sam dobio na poklon vredan automobil. Veoma se čudno osećam i na prvu nisam želeo taj poklon ali na kraju nisam umeo da odbijem. Svog druga poznajem od malih nogu, što se kaže od kad znam za sebe, živimo kuća do kuće i uvek smo bili u dobrim odnosima, kao jedna kuća. Moj drug je osoba sa posebnim potrebama, ima neke smetnje ali ja na to nikad nisam gledao tako, naprotiv on je vrlo pametan, govori 3 strana jezika, bolji je student od mene, odličan smisao za humor poseduje i izvrstan je prijatelj. Pored toga, svašta smo prošli zajedno i zaista naša šira ekipa je uvek bila najjača, niko na njega nije drugačije gledao, široko je prihvaćen u društvu, gradu i fakultetu, što tako i treba da bude. Skoro sam položio za vožnju ali mi ćale ne daje svoj auto, pa smo komentarisali pre nekoliko dana sa drugom, kako će biti super kad imamo svoje automobile, svugde ćemo ici, od planina do mora. Da bi danas njegov ćale kupio 2 automobila.
Zvanično završavam fakultet za nekoliko dana uz koji sam radila puno radno vrijeme + prekovremeno, često i vikendom. To je trajalo toliko dugo i naučena sam na taj ritam da sad nemam pojma šta da radim sa slobodnim vremenom.
Uhvatim se nekad u društvu, uživam, razgovaram i odjednom mi kroz misli prođe kako moram ići učiti i spremati ispite 🤦🏻♀️
Lekar sam. Svačega sam se nagledao. Ljudi, radite na sebi i psihički i fizički, ulažite vreme u svoje zdravlje, sreću, blagostanje i rekreaciju. To nije luksuz, to je osnovna potreba svakog od nas. Niko od vas nije robot i niko od vas nije od kamena, pre ili kasnije vas sustigne sve to što trpite.
Mislila sam da ću se jako lepo oblačiti kad konačno krenem dobro da zarađujem. Sad već par godina imam sasvim dovoljno novca za kakvu god garderobu poželim, onda sam shvatila da samo nemam ukusa. Ne znam šta da kupim, ništa mi se ne sviđa preterano, ne znam da kombinujem, i eto tako, oblačim se isto kao i pre, samo nosim malo novije stvari nego ranije.