Dok svet drhti od rata i nuklearnog napada... ja doslovno živim stihove: "Biće rata, kažu svi... a ja ću umreti od ljubavi" 😅
U mestu iz kojeg sam ja nije normalno da živite s roditeljima i ne radite, ali jeste normalno da se udate, rodite 3, 4 dece i da vas muž izdržava.
Osudite do mile volje koliko god hoćete što vam se ovo ne sviđa, ali smatram da dokazana prevara i itencije o prevari (partner otvori dating app, na primer) treba da budu krivično delo kažnjeno novčano. Cifra takva da se realno oseti na život/budžet, što znači minimum oko 5.000E za veze i oko 10.000E za brakove ukolko se taj brak okonča. Zašto? Ako se novčano i zatvorski kažnjava kada udarite nekoga i kada "razbolite" nekoga, onda mora i ovo. Prevara je, posle smrti najmilijih, najgori psihički udarac koji možete da doživite. Taj udar na psihu može da vas ubije, razboli i oteža život u poslu (što može dovesti i do egzistencijalne krize). Rapidno povećavate šanse za saobraćajni prekršaj, smrt ili povredu na radu pri rukovođenju opasnom mašinom, itd. Jednostavno, naknada (bar novčana) prevarenom partneru MORA da postoji. Ako nema da plati, neka uzme kredit pa neka ga otplaćuje 10 godina - da se podseća šta je uradio/la. Ne varajte, već recite partnerima da ih ne volite i povucite se!
Najbrži način da izgubite dobrog muškarca nije varanje.
Nego postajanje najvećeg tereta u životu i izvor najvećeg stresa, umesto mira.
Muškarac ne odlazi, jer se pojavila neka lepša.
Odlazi jer mu dom postaje težak teret, zahvaljujući vama.
Kazao sam devojci da ću je veriti, ona se doterala, sva srećna dočekala dan da bi joj ja rekao Aprililili. 🤣
U osnovnoj sam iz matematike na prvom polugodištu imala 4,5,5,4 i nastavnik mi zaključio 4. Kada je došao do njegove rodice i vidio da ima prosjek 4.3, rekao je kako 4.3 i 4.4 imaju šansu da odgovaraju za 5 (prije nego je vidio njen prosjek, rekao je da samo 4.4 može odgovarati za 5). Njegova rodica je odgovarala, dobila 5, on je dodao još jednu 5 i zaključio 5. Ja sam došla kući i roditelji su mi galamili jer sam nesposobna i stavili me u kaznu jer nemam pet, ipak nastavnik matematike je upravu i ja ne znam. Iako sam sada uspjela, magistra elektrotehnike, žao mi je mene kad se sjetim šta sam prolazila. Najviše mi je žao što se roditelji nisu više borili za mene. 😢
Volim devera kao da je moje dete! Mlađi je od mene 16. godina, i imao je 4. godine kada sam se udala za muža. Odrastao je sa mojom decom, jer smo dugo živeli u zajednici, a posle smo napravili kuću u blizini stare kuće, i bio je često kod nas. Mnogo je umiljat, dobar i vredan. Obožavam ga, uskoro se ženi i presrećna sam!
Što sam starija, to više uviđam da svaka žena u nekom trenutku svog života, čim je malo prođe zaljubljenost, shvati da joj je muž samo teret, i da je zapravo godinama u mašini znog dece i obaveza, pa dok se opasulji, skonta koliko je toga zapravo ona uradila, a on samo išao na posao, i da bi joj život bio puuno lakši kad bi on nekako samo nestao… žene se bude napokon, uviđaju koliko su važne, i samo napred… Balkanjerosi ako ne promene svoje loše naučeno ponašanje svaki će sam da završi na kraju, a tako i treba, dosta su jahali po tuđoj grbači, nesposobni za sve, i vremenom sve nesposobniji… Pamet u glavu, žene više ne žele da budu ničije sluškinje!!! Ili ćete biti partneri u svakom smislu te reči ili ništa od braka/veze…
Sa mojim mužem mi je sve bilo na brzaka i "na veliko". Prvi seks nakon desetak minuta poznanstva. Vjeridba nakon par sedmica. U godinu ipo dvoje djece. Uz sve to, ja Srpkinja, on Hrvat, ja pravnica, on automehaničar i petnaest godina razlike u njegovu korist. Zajedno smo jedanaest godina, treće dijete na putu i još uvijek zaljubljeni kao srednjoškolci.
Imam 27 godina, u najlepšem sam braku ikada. Voljena, cenjena i poštovana. Iza sebe imam vezu u kojoj me momak silovao i pretukao. Boli me činjenica da je moja majka, kada je za to saznala, samo pitala "čime si to izazvala", i da sada, skoro 5 godina poslije svega, više poštuje toga manijaka nego muža koji me drži kao malo vode na dlanu.