Izgubila sam jako dugo čekanu bebu, pre mesec dana... 6 nedelja staru.. Za mene najsrećnijih 10 dana u poslednjih nekoliko godina... ginekolog mi je pre 2 nedelje rekao da možemo da probamo ponovo, jer ovuliram... I danas sam dobila svoju prvu menstruaciju, što znači da nema nove bebe i upravo sam videla treću osobu, među našim prijateljima, koji su u poslednjih mesec dana objavili da im stižu devojčice... Raspadam se i nemam kome da kažem osim vama. I znam da ću dobiti milion negativnih i osuđujućih komentara, ali moram iz sebe ovo da izbacim...oprostite....
Posle 7 godina borbe, fizikalne, logopeda, defektologa, pregleda, anestezija, lekara, raznih tretmana, vežbanki, slikovnica, kartica... mom sinu su danas skinute sve dijagnoze. Nema niko srećniji od mene.
Dečko sa kojim sam 4god u vezi, nisam videla 4meseca jer je bio u inostranstvo da radi. Sad kad je došao kući, ja sam u drugom gradu, studiram. Teško mu je da odvoji 1-2dana da dođe, da me vidi posle toliko vremena… Ne znam šta da mislim više, a ni osećam. Osećam se kao budala, koja je čekala nekog, koji nije zaslužio. Ne znam šta uopšte tražim više sa njim. Ne znam šta je pametno.
Skoro 10 godina sam trpio iritantnu djevojku svog druga, točnije, sve do prošle subote. Bili smo svi skupa na druženju kod mog kuma, i sve je bilo super dok se dotična nije napila (kao i svaki put kad je druženje), te počela s uvredama i provokacijama svih ali najviše na moj račun, dok moj drug papak sve to vidi i sluša. Pukao mi je film i svašta sam izgovorio, izgubio druga jer je stao na njenu stranu, ali bolje se osjećam otkad sam to izbacio iz sebe.
Kako neki ljudi ne shvataju da imati prave prijatelje znači prihvatiti da je neko drugi potencijalno lepši, uspešniji, srećniji i sl. od tebe.
Po jačini zagrljaja znam koliko sam kome nedostajala i to je tako istinito jer niko ne smišlja koliko jako da te stisne već to ide samo od sebe.
Za Miloša iz Paraćina: Ja sam ona devojka kod koje svaki dan kupuješ hleb i dve krofne. Ja te molim da konačno uradiš prvi korak. Ne ujedam i sviđaš se i ti meni!
Ljudo sam zaljubljena u svog muškarca i posle 10 godina provedenih zajedno. On je meni prelep. Muškac koji ima svoj posao, hobi, mirnijeg temperamenta inače, a opet žustar kad treba. Ispunjen, stabilan u svakom smislu. Fizički meni veoma privlačnan. Znam da smo od onih retkih parova koji su imali sreću da se pronađu. Imali smo i mi teške trenutke, ali smo prošli zajedno kroz to. Hvala ti na svemu, volim te lepi moj. Znam da te nervira kad ti kažem da si mi lep, ali se ja zaista osećam kao zatreskana tinejdžerka pored tebe.
Moji su imali skromnija primanja tokom mog djetinjstva i školovanja, ali sam se uvijek oblačila iznadprosječno jer mi je odjeću slala rodica iz Švicarske kad joj dosadi i često sam kupovala markirane stvari u radnji polovne odjeće za 1-2 KM. Uz to mi je mama šila neobične stvari. Počela sam studirati tehnički fakultet, završavala sve u roku sa visokim prosjekom, na 3. godini dobijem dobru stipendiju. Stipendija mi je uveliko pomagala da platim printanje i kupovinu pribora za fakultet jer su moji već davali pola plate za kiriju, režije i džeparac. Stipenditor, koji je živio u inostranstvu, je došao da upozna nas 8 koje stipendira. Meni je ukinuo stipendiju. Razlog: po odjeći i mom izgledu mu je djelovalo da meni ne treba stipendija. I danas, nakon 10 godina, me boli što mi je neko sudio po odjeći.