Upoznala sam jednog dečka jedne večeri u izlasku! Čovek mojih snova rekla bih. Razmenimo brojeve telefona, otpočnemo vezu. Sve lagano bez ikakvog cimanja i svađa prvi put. Desi se da dobijem posao u jednoj izdavačkoj kući. Tu me dočeka jedna sasvim pristojna i ljupka devojka i u sve me uputi. Da skratim priču moj čovek iz snova je zapravo njen muž sa kojim ima dvoje dece. Sela sam sa njom i ispričala joj sve. Kako je sve dobro glumio i krio, kako nikada nije telefon sakrio od mene, čak mi je i davao telefon da par puta naručim hranu nisam nikada imala razloga da sumnjam. Samo je počela da plače, a i ja sa njom. Nadam se da će se ona otarasiti gada, jer je ne zaslužuje. A ja da ću naći nekog pristojnog i normalnog!
Imao sam strica na selu koji je imao četvero dece. Sa njim u domaćinstvu živjela je i moja tetka, koja nikada udavala se nije. Kada bi deca nešto skrivila ili pogrešno uradila on bi ih glasno ružio i psovao. Obično se onda u zaštitu dece uključivala i tetka plašeći se da deca ne dobiju batine od oca. Ona bi se tada usprotivila bratu i naglas ga opominjala. A on bi se onako ljut okrenuo ka njoj i rekao ove ružne riječi ,,ŠUTI, ŠTA TI ZNAŠ, NISI TI RODITELJ". Tada mi je tetke bilo jako žao. Ipak je to za nju bila uvreda.
Brat je dobio drugo dete i već nagoveštava da ćemo morati mi da ga čuvamo (i bebu i stariju ćerku) kad snaja počne da radi. Rekli smo mu da ne možemo jer majka je bolesna, a ja radim i studiram i kad dođem kući potreban mi je mir. Želim svoj život a on sam zarađuje preko 2000€ i može nekoga da plati ili jednostavno nema potrebe da mu žena radi. Ali ne, on tera svoju priču i uvek istera kako njemu odgovara, a moja majka ćuti. Ja ne mogu ovo ljudi, ja želim svoj život.
Ne volim svoje roditelje. Sve praznike sam provodila u drugom gradu kod najbolje prijateljice, s njenim roditeljima. Oni su mi pružili sve u životu i odgajali me kao svoju. Njena majka je razlog zašto danas znam što je ljubav i zašto nisam ostala zakinuta za majku u djetinjstvu. Ona je za mene mama u punom smislu te riječi, a moja biološka majka mi nikad nije pokazala ljubav, uvijek me vrijeđala i slala nas svuda samo da ona ima svoj mir. Otac je uvijek najviše ugađao njoj i samo mu je bilo bitno da su oni zajedno, a to što mene ne bi vidio ni po tri mjeseca, nije ga bilo briga. Otac moje prijateljice me učio voziti biciklu, plivati, rolati.. njena majka me naučila svemu što danas jesam. I dan danas mi financijski pomažu, a moji roditelji ne. Možete me osuđivati koliko hoćete, ali ja prema njima ne osjećam ništa.
Obolila sam bila od anorexije, jedva se izvukla. Familija me je toliko utuvila u glavu da sam debela, da sam izbjegavala da jedem. I kad bi nešto jela, otišla bih u wc da sve izbacim iz sebe. Doslovce bi samo pila vodu. Baba bi mi branila da išta uzimam iz frižidera, mater bi mi govorila da sam debela. Tata me zvao krmačom, itd. Sve dok se jednom nisam srušila i završila u bolnicu, doktorica se izderala na moju mater, djete vam je neuhranjeno, zašto gladuje? "Jer je debela" veli mi mater. Doktorica je skinula moju majicu i pokazala joj je moje kosti. Probljedila je, organi su mi otkazivali jer se nisu imali čim više hraniti. Smatrala me debelom samo zbog mojig okruglih obraza, a nije vidjela moje tijelo zbog široke odjeće.. I dan dan se borim s tim. Molim vas nemojte biti ko moja familija, voli te svoju djecu.
Po mom mužu njegovo je samo da ode na posao i kada se vrati u sređeno i čisto da ga čeka hrana na stolu da se dobro najede a posle malo da igra igrice ili da spava. Inače ima 35g. Neće da kosi dvorište, neće da opere i sredi auto, neće ni da vozi (samo do posla, mrsko mu) a kada smo zajedno onda meni daje ključ. Naravno da tek meni po kući neće pomoći. Ubeđivao me da ne radim da bih zavisila od njega. Mrsko mu da putuje, mrsko mu da ponese kese iz marketa (što bi on to radio)...ali mu nije mrsko da mi se njegova mama mota svaki dan i ostala rodbina. Šta ga briga kad ne mrda prstom... Ali zna da hoće decu. Ako već ja moram o svemu mogućem da mislim šta će on meni? I zašto bih imala decu sa takvom osobom? Nije mi podrška, ništa. A ne daj Bože da mu to prebacim odmah me optuži da umisljam i da sam razmažena. Ko ovakvog voli neka izvoli...
Moj talenat je da prepoznam talente u ljudima. Drugar je na moj nagovor počeo da se bavi fotografijom i svidelo mu se. Sad radi u Majamiju. Drugaricu sam nagovorio da počne da peva. Za četiri meseca je osnovala bend i redovno nastupa. Neću se iznenaditi ako postane veoma popularna. Moja tetka, 53 godine, nesrećna žena koja mrzi svoj posao. Predaje matematiku osnovcima. Slučajno se povede priča o programiranju i žena lagano objasni celu logiku i ispravi komšiju koji je pričao. Na moj nagovor kupi online kurs. Uskoro će ga završiti, siguran sam, kao najbolja od svih učesnika. Već su joj rekli da je neka firma zainteresovana za nju čim završi i napredni kurs. No, najviše sam ponosan što sam primetio mamin talenat za dizajn i šivenje. Odvezao sam komšinicu i njeno društvo na malu maturu. Video sam na licima drugih devojčica koliko je dobra haljina što joj je moja mama šila. Sad šije haljine po meri. Svako ima nešto, iako ponekad nije očigledno!
Uvek sam se divila starijoj sestri kako je jaka i karakterna devojka. Dobra je osoba, ali ne dozvoljava da je iko gazi. Dok sam ja osetljiva i rasplače me svaka sitnica. Kad je saznala da je dugogodišnji dečko prevario, istog momenta je prekinula vezu i ponela se kao dama posle raskida. Mnogo ga je volela, ali nije patetisala mnogo i nastavila je život bez njega. Druži se, izlazi, smeje, putuje. Ali sam pre neko veče primetila da su joj zasuzile oči kad je krenula njihova pesma. Prošlo je godinu i po od raskida i tek sad shvatam koliko je njoj zapravo sve vreme teško i koliko je taj osmeh bio samo maska. Nisam ni sanjala koliko joj je ovaj raskid teško pao.
Za sve nas kojima prezimenom nije garantiran uspijeh i koji za svaki cm u životu puštamo krv i znoj. Za nas se molim svaku večer da zadržimo vjeru u sebe i ne izbubimo put.
Žensko sam. Radim 6 dana nedeljno, po 10 sati dnevno. Danas mi je slobodan dan. Od kad sam ustala, pritom sa glavoboljom, čistila sam i spremala ručak. S obzirom na to da me boli glava, ručak mi je ispao nikakav, a stan je i dalje u haosu. Čitav slobodan dan mi je izgubljen, tako da sam od muke sjela i počela da plačem. Znam da nije smak svijeta, ali jednostno mi je loš dan. Muž je došao sa posla, i umjesto da me zagrlio krenuo je da se svađa sa mnom jer je vidio da plačem, jer sam “nervozna bez razloga”. Sljedeći put kad se budete pitali šta žene hoće, donesite nekad cvijet u povratku sa posla, zagrlite vašu ženu, i recite joj neku lijepu riječ umjesto toga. To je sve što bi mi popravilo dan, ali naravno nisam to dobila…